Joga i stres

Joga je značajna reč i ona može da se odnosi na bilo koji aspekt života. Ovom prilikom razmatraćemo njen odnos prema stresu, tenziji, odnosno anksioznosti. U stvari, danas je to problem broj jedan u svetu. Najveći problem danas u svetu ne predsavljaju ratovi, glad ili droga, već je to tenzija, tenzija sa velikim "T". Nije važno da li smo bogati ili siromašni, da li smo uspešni ili neuspešni, da li smo udati ili oženjeni, da li smo vegetarijanci ili jedno meso, da li ste kralj ili papa, svako ponaosob na ovom svetu, osim svetaca i mudraca, podložan je stresu, naročito u današnje vreme, jer živimo u svetu koji se veoma brzo menja. Mape od juče nisu mape od danas. Lideri od pre nekoliko dana to više nisu. Nauka rapidno napreduje, a tehnologija čak i brže.

Ljudski mozak mora da ide u korak sa tim. To stanje neprestanih promena, samo po sebi, stvara stres nezavisno od svih drugih faktora koji izazivaju stres u našem svakodnevnom životu. Znači, veoma je važno u ovom vremenu i u ovom dobu da se pronaÄ‘e nešto, neki metod koji možemo da koristimo, koji može da nam pomogne da savladamo stres. Naravno, različiti sistemi su na raspolaganju. Postoje razne škole misli, svaka od njih ima sopstveni metod, svaka ima sopstvenu tehniku.

Kada joga posmatra stres, gleda ga kao široki spektar i klasifikuje ga u tri kategorije. Ljudi pate od tri oblika stresa, koji su odgovorni za sve naše patnje. Prvi je mišićna napetost. Joga ovde može da bude od velike koristi jer se asanama, položajima, oslobaÄ‘a stres i napetost iz mišića i zglobova tela.

Drugi oblik tenzije je onaj koji stičemo od roÄ‘enja, ili čak pre roÄ‘enja. Postoje odreÄ‘eni načini razmišljanja, iskustva, koja su programirana u našem umu i koja nas primoravaju da verujemo da je odreÄ‘eni oblik ponašanja ispravan. Kako postajemo stariji shvatamo da nije dovoljno živeti u ovim okvirima i u nama se javlja potreba za još nečim u životu. To stvara mentalni konflikt koji izaziva stres. Mentalni stres je odgovoran za sve bolesti sa kojima se danas suočavamo. ÄŒak i nauka kaže da je stres uzrom 90% posto bolesti.

Joga je uvek zastupala stanovište da su sve bolesti psihosomatskog porekla. To znači da svaka bolest potiče iz uma. Različite misli, sugestije, iskustva sa kojima smo morali da se suočavamo u životu, bez obzira na to da li smo to želeli ili ne, zabeleženi su u umu. U vašem umu zabeleženo je sve što potiče iz vremena kada ste bili u majčinoj utrobi pa do ovog trenutka. Iskustvo koje je majka imala u to vreme i iskustvo iz prvih godina života definiotivno je duboko zabeleženo i ta iskustva formiraju vaš karakter. Ona stvaraju vaš mentalni program. Ako je majka proživljavala jake strahove, ona ih prenosi na dete. Ako je u to vreme bila nervounai osećala se nezastićenom, ako je onda imala puno briga i emotivnih problema, ona to takoÄ‘e prenosi na dete. Zaključno sa sedmom godinom života, pre nego što epifiza počne da atrofira, mi smo vrlo receptivni i podložni uticaju sveta oko nas. ÄŒak i posle toga podložni smo uticaju, ali prvih sedam godina mi smo potpuno pod tim uticajem. Sva iskustva iz tog doba stvaraju naš mentalni program.

Mnoge bolesti s kojima se danas suočavamo, fizički ili mentalno, povezane su s ranim godinama našeg života, a mi smo im zaboravili uzrok. U jogi postoje tehnike za oslobaÄ‘anje od mentalne tenzije, naročito tehnika kao što je joga nidra, koja je tehnika relaksacije, koncentracije i meditacije koja vas vodi do ivice izmeÄ‘u svesnog i podsvesnog uma. To je stanje u kojem se nalazite neposredno pre nego što zaspite. I u tom stanju koreni uzročnika tenzije koji su dugo bili potiskivani, još od detinjstva, izlaze na površinu.

Praktikovanjem jogičkih tehnika, koje datiraju hiljadama godina unazad, čovek počinje da oslobaÄ‘a akumulirane mentalne, mišićne i emotivne tenzije. Ova tri oblika tenzije su odgovorna za sve naše probleme - mišićne, mentalne i emotivne.

Svami Šivamurti Sarasvati

Meditacija i um