Od nastanka civilizacije, kada je čovek ranog doba živeo u društvu koje je bilo uređeno po principima matrijarhata, nastala je praksa obožavanja Božanske Majke. Kasnije, sa napretkom civilizacije, okviri matrijarhata su postepeno bledeli, otac je postajao glava porodice, prema njemu se postupalo kao prema čoveku od autoriteta od koga su svi tražili da vođstvo i odobravanje. Saglasno tome, poimanje samog koncepta Boga je promenjeno; uspostavljen je koncept Boga sa kvalitetima i duhom koje poseduje otac. Ali, istovremeno, opstalo je i obožavanje Majke, a kako je ovaj koncept psihološki bio mnogo bliži sledbenicima, majka je postala najbliže biće koje je bilo predmet detetove ljubavi. Kasnije, Hindu religija je razvila koncept Boga kao harmonije između Majčinstva i Očinstva u sintetičkom obliku; ljudi su iskazivali obožavanje prema Siti i Rami zajedno ili prema Radhi i Krišni.
Koncept ljudskog uma baziran je na međusobnom iskustvu. Subjektivni idealizam, zbog toga, u svojim početnim fazama, koristi pomoć objektivne i relativne analogije. Bog nije ograničen ni apstraktnim niti konkretnim konceptom. Ali mnogo je lakše uspostaviti odnos sa Proviđenjem na svesnom nivou, u smislu benevolentnog očinskog odnosa ili majčinskog koji je pun ljubavi, nego kao koncept nedokučive praznine.
Bog, u realnosti, ne poseduje opipljiva svojstva, ali stavljanje pozitivnih ideala dobrote i vrline ispred svih ostalih osobina predstavlja ključni elemant za samokulturu i spiritualni napredak aspiranta.
Majka je veoma nežna prema svom detetu. Vi ste mnogo slobodniji prema svoj majci nego prema bilo kojoj drugoj osobi. Majka je ta koja vas štiti, odgaja, teši, razveseljava i hrani. Ona je vaš prvi učitelj. Ona sve svoje žrtvuje za dobrobit svoje dece. Na duhovnom planu, takođe, aspirant ima veoma intiman odnos sa Božanskom Majkom.
Upasana ili obožavanje Kosmičke Majke vodi ka sticanju znanja o Sopstvu. Jakša Prašna u Keno Upanišadi govori u prilog ovom stanovištu. „Priđi joj otvorenog srca. Sa iskrenošću i poniznošću ogolite svoj um. Neka vaše misli budu čiste i uzvišene. Budite jednostavni kao dete. Razgradite vaše individualno biće, egoističnu prirodu, lukavost, sebičnost i nepoštenje. Izgradite totalnu, bezrezervnu, bezpogovornu samopredanost prema Njoj. Pevajte Njene mantre. Obožavajte Nju sa verom i devocijom.“
Navaratri je najpogodnija prilika da se radi intenzivna sadhana. Ovih devet dana je posvećeno Majci. Uronite sebe u obožavanje Nje. To je prilika koja simbolizuje pobedu viših, božanskih sila nad nižim, negativnim kvalitetima, mržnjom i sijaset drugim nebožanskim silama koje doprinose patnji čoveka.
Navaratri je jedan od najstarijih metoda prepoznavanja sile, šakti, snage i mudrosti Boga. Postoji mnogo teorija o tome ko je i šta je Bog. Međutim, dok svi polažu pravo na to da govore istinu, samo nekolicina njih tu istinu zaista zna.
Svi mi imamo telo, ali u telu se, po samoj prirodi, nalazi sila ili šakti. Odakle dolazi snaga kada moramo da pobedimo u sprintu na 100 metara ili treba da podignemo 100 kilograma na svojim ramenima? Ta snaga se nalazi u telu. Kada je energija u telu fokusirana, ona je poznata kao snaga. Na isti način, kada je Božja energija fokusirana, kada su tri osobine – sveznanje, sveprisutnost, i svemogućnost – fokusirane, ono što se manifestuje u fokusnoj tački je kreacija, šakti. Baš kao što je objedinjavanje energije u telu poznato kao snaga, na isti način, povezivanje šakti, energije Boga, predstavlja ekspresiju Božjeg fokusa. To je ono mesto gde se majčinska priroda, stvoriteljka, razaznaje kao jedna od mnogobrojnih osobenosti Boga.
Na taj način, ova snaga, bivajući unutar tela kao njegov trajni i neodvojivi deo, u suštini se ne razlikuje od tela. Zato se ona vizulaizuje kao životna sila, životni princip.
Postoji izreka koja kaže da Bog spava u mineralima, otvara oči u drveću, hoda u životinjama i misli u ljudskim bićima. Tako, ako Bog u nama predstavlja mudrost, znajući kada da zakorači napred a kada da krene unazad, bez osionosti, tada, bivajući to, možemo da osećamo duboko divljenje prema kosmičkoj prirodi, Kosmičkoj Majci.
Devetodnevna sadhana za vreme Navaratrija je drevna praksa obožavanja kosmičke prirode, Kosmičke Majke, samotne keracije. Posle svega, ko može da sudi o tome da li je Bog muškog ili ženskog pola? Kako neko može da sazna pravu prirodu Sopstva? Bilo šta da je poznato, postoji još jedan omotač ispod toga. To je kao kada ljuštimo glavicu luka – sve što ćete naći je još jedan sloj ispod postojećeg. Bivajući transcendentalan. Bog ne može da se shvati preko intelekta. Zbog toga, ljudi kod kojih preovlađuje intelektualna crta misle da je realizacija Boga samo mentalna fantazija. Ali ljudi sa srcem, sa osećanjima, imaju ubeđenje i veru da saznaju da mogu da pronađu i dožive iskustvo Boga u svojim životima. Oni dobijaju snagu iz bhaktija. Bhakti predstavlja otvaranje srca i postajanje jedno sa energijom sredine u kojoj se nalazite. Kada provodite vreme sa nekim koga duboko volite, postoji totalno spajanje svesnosti. Moguće je izgubiti pojam o vremenu kada se pojavi takvo osećanbje sreće, zadovoljstva i euforije. Isto je i kada je energija kanalisana, vođena i usmerena prema sili kreacije, koja je poznata kao šakti.
Znači, Navaratri je povezan sa Kamom (kosmičkom svešću), kao i sa Devi, Kosmičkom Majkom. Navaratri predstavlja pokušaj da se ponovo povežemo sa opisanom realnošću unutar nas samih, da se uskladi individualna svest sa kosmičkom svešću, da se preusmeri cilj načeg života prema pozitivnoj evoluciji.
(deo teksta koji je objavljen u časopisu Biharske škole joge JOGA, oktobar 2004.)
http://www.yogamag.net/archives/2004/eoct04/navra.shtml